Naslovna Контакт Dokumenta društva Obaveštenja Galerija Aktivnosti drustva Petorica kubanaca Korisni linkovi Eurocuba
Powered by VipTek
Share on Facebook Share on Twitter Share on Google Bookmarks

Aleida Gevara: „Na Kubi, narod je jedini gospodar kome služimo“


Pripremila: Andrea Dufur*


Kako to da jedna kubanska doktorka medicine učestvuje u dobrovoljnim misijama u Africi i interesuje se za agrarnu reformu u Brazilu?

Aleida Gevara/AG: Na Kubi lekari se obrazuju sa ciljem da služe narodu, to je jedini gospodar kome služimo. Od početka karijere prihvatamo medjunarodni karakter iste i zato je normalno da sam spremna da radim tamo gde sam potrebna.

Već više od 25 godina radim zajedno sa Pokretom zemljoradnika bez Zemlje iz Brazila i osećam se ponosnom. Kao latinoamerikanka  mislim da je jedan od najdoslednijih pokreta i opet, kao lekar, mislim na potrebu adekvatne ishrane, posebno za decu. Agrarna reforma je suštinska kako bi naši narodi mogli da hrane svoje ljude i da se pretvori u realnost san da budemo vlasnici onoga što proizvodimo i da nema više kradje i pljačke naših prirodnih bogatstava.

Koju ulogu mogu imati Če i Fidel danas u kulturološkoj borbi izmedju kapitalizma i socijalizma?

AG: Kako Če, tako i Fidel su primer kulturnih ljudi koji su poznavali značaj kulturnog obrazovanja da bi mogli da budu slobodni. Znanje te oslobadja, dopušta ti da shvatiš gde si, šta želiš i kako to možeš da ostvariš. Njihov primer života  inspiriše, stimuliše nas i gura napred. Ako su oni mogli, zašto mi ne bismo mogli?

…”Stvarati bogatstva sa svešću, ne svest sa bogatstvima”, kako bi rekao Fernando Martines Eredia (2), veliki poznavalac misli Čea i Fidela, a koga smo upravo izgubili…

AG: To je san za ostvarenje, da je ljudsko biće u stanju da bude svesno svoje vrste, da u praksi sprovodi solidarnost, ne brutalnost, da bude osećajan a ne ravnodušan, da razume da je najveće bogatstvo znati podeliti ono što imamo, podeliti osmeh, na primer.

Pokušavamo da taj san pretvorimo u stvarnost, ali nas sistematski uče da svakim danom sve više budemo individualisti i zaboravljamo  našu prirodu društvenih bića koja žive u zajednici. Najgore od svega je što uništavamo naše sopstveno stanovište i nastavljamo da gledamo u prazninu.

Pokajnik Fransoa Utar (3) analizira koncept dobrog života andskih starosedelaca SUMAK KAWSAY, koje je Ekvador uključio u svoj ustav. Ima li nečeg sličnog u razmišljanju Čea?

AG: Če Gevara je bio veoma jasan u svom razmišljanju  i veoma dosledan. Svojim životom je pokazao šta je mislio. Najbolji je komunista koga poznajem i ono što je važno u čitavom njegovom delu je dobrobit čovečanstva. Ali, dostojanstvena i zbog toga govorimo o pravu na rad, na dostojan stan, na besplatno zdravstvo i obrazovanje, kao ispunjena prava ljudskog bića. Govorimo o poštovanju, a znamo da mora da se osvaja uz mnogo rada i otpora i biti spreman na njegovu odbranu.

Doktorka, kako se karakteriše jedan revolucionar?

AG: Mislim da je naš Fidel, kada je zadao koncept Revolucije, okarakterisao pravog revolucionara. Razumevanje etike, časti, osećajnosti,  poštovanje naroda,  predanost cilju, uz veliki kapacitet da voli.

U filmu Kuba, da! (1961.) Krisa Markera, mladi Fidel je objašnjavao da bi Francuzi trebalo da shvate da političke stranke nisu rešile nijedan glavni problem i da dominantne klase mogu otići u fašizam, dok se na Kubi sprovodi revolucija za socijalizam. Naspram državnog socijalnog udara koji se u ovom momentu odvija u Francuskoj, da li je ta izjava izgubila na aktuelnosti?

AG: Važno je kako to oseća francuski narod. Da li su srećni s tim što imaju? Da li se osećaju sigurno? Kako vide budućnost?

Ja živim u drugom društvu koje nije savršeno, ali se okreće oko ljudskog bića i dozvoljava nam da odrastamo kao takvi, da učimo na našim greškama i ispravljamo ih.

Nema partija na izborima – ima naroda i to odredjuje njihove kandidate iz baze i narod je, bez sumnje, najveći učesnik. Možda bi bilo dobro analizirati ulogu narodnog preispitivanja onih koji se imenuju iz redova levice. Prilično mi se dopada radnička partija iz Belgije, još će rasti, jer narod može da nasluti promene. U trenucima u kojima živimo važno je da verujemo u naš narod, treba da pokažemo šta želimo i zašto je važno da to učinimo. Šta nam je potrebno? Obrazovanje, dostupno svima i ne smemo dozvoliti da se privatizuje. Kvalitetno, besplatno zdravstvo za pacijente. Zašto dozvoljavate u svojim zemljama da se zatvaraju bolnice ili da iste ne funkcionišu kako treba i terate ljude da svoje zdravstvene probleme rešavaju u privatnom sektoru? A, stan? Ako vam vaša vlada garantuje sve to i mnogo više, sigurno ste srećni, jer biste, u suprotnom, morali da tražite druga rešenja, ali, samo vi to možete da učinite.


Ako je tako, da li mi u Evropi uzurpiramo reč socijalista?

AG: Ne želim da budem preoštra, ali kada se nalazim na ovim prostorima, ne zapažam jedinstvo, dajemo sebi luksuz da se delimo. I, kad nas je već malo, šta, dodjavola radimo? Socijalizam je poštovanje naroda, ispunjenost života,  pogotovo jedinstvo, jer, u suprotnom, gde da nadjemo snagu, potrebnu da menjamo stvarnost?

Neki prijatelji na Kubi mi kažu da imate samo jednu partiju, ali da štitii interese većine ljudi, a da u Evropi ima mnogo partija različitih imena, ali da pretstavljaju samo jednu partiju, partiju kapitala..

AG: Slažem se.

Frei Beto je rekao: “Moramo da se odlučimo da li želimo da spasimo kapitalistički sistem ili želimo da spasimo čovečanstvo.”(4) Koje su alternative kapitalizmu u današnjem svetu?

AG: Od kada je nestao evropski socijalistički sistem, posebno Sovjetski Savez, kapitalizam se pretvorio u najnemilosrdniji i najbrutalniji sistem. Više nema konkurenciju blizu, zbog čega nije važno da se održi državni zdravstveni sistem, još manje, besplatno i kvalitetno obrazovanje, privatizuju se krupnim koracima socijalna dostignuća, osvajana decenijama radničkom borbom a najgora je ravnodušnost te iste radničke klase pre toga. (…)

Da li ste se zapitali zašto je Svetska zdravstvena organizacija došla u moju zemlju da traži pomoć za kontrolu epidemije ebole? Zato što je moj narod vaspitan na etičkim vrednostima, solidarnosti, dostojanstvu i ljubavi, zato su ti kubanski lekari rizikovali svoje živote, jer smo svesni da nije važna žrtva jednog čoveka ili jednog naroda, ako se radi o sudbini čovečanstva.



Aleida, kakoa Vi vidite kubansku omladinu, koja je već rodjena sa svim dostignućima Revolucije i da li možda smatra da su im garantovana?

AG: Sa mladima stalno treba raditi, treba ih slušati, dati im zaduženja i pokazati im put, ali, uvek im davati naš lični primer. Mladi su nada i, na žalost, uvek su podrvrgnuti najvećim pritiscima od strane onih koji žele da nanesu štetu revolucionarnom procesu. Važno je da do njih dopru sve potrebne informacije, na primer, gledajući nedavnu izvrsnu televizijsku emisiju o borbi protiv bandita koji su se pobunili nakon pobede Revolucije, prepoznali su se u svojim očevima i dedovima koji su učestvovali u toj epopeji. Mladi su bili puni poštovanja i divljenja prema našim seljacima, našoj vojsci i miliciji. Verujem da je to zdrava omladina, osećejna,  u ogromnoj meri veliki patriota i revolucionarno nastrojena.

U decembru 2016. pitala sam takodje Fernanda Martinesa Erediju ima li mesta za zabrinutost zbog mogućeg razočaranja ili depolitizacije kubanske omladine kako se desilo u kapitalističkim zemljama. Kubanski filozof je potvrdio da kapitalizam radi na depolitizaciji i debilizaciji masa, da im se ne bi nametnulo jedinstveno mišljenje, nego da im se nametne “nikakvo” mišljenje, ali me je umirio da je kubanska omladina kritički nastrojena i spremna. Nakon fizičkog nestanka Komandanta, mnogi su spontano izgovarali: “Ja sam Fidel”.

AG: … Naš dragi prijatelj Fernando je bio mudar čovek.

Koračamo napred i tačno je da se bol zbog gubitka velikog oca svih Kubanaca  pretvara u snagu i stvaralačku energiju a jednog dana ćemo morati da budemo spremni da kažemo ljudima poput njih: Vi ste otišli znajući da nema nikakvog odstupanja u našoj Revoluciji, budite spokojni, mi nastavljamo delo, budućnost je sigurna.

Kako je divno čuti ove reči!

1964. godine jedan novinar (5) je pitao Čea na švajcarskoj televiziji za francusko govorno područje da li se nešto  promenilo u odnosu SAD (i zapadne Evrope) prema Kubi. Isto pitanje postavljam i Vama.

AG: Ne. I dalje sanjaju da pripoje veliki deo Antila, ne razumeju da je za nas “bolje utopiti se u moru nego izdati slavu koju smo živeli”. Ako potražite dokumenta koja je objavio admiral SAD u vreme kada je Kuba još uvek bila španska kolonija, videćete da su tada bile iste metode kao danas, ekonomska i pomorska blokada, da tako unište ostrvo od gladi i bolesti,  desetkuju stanovništvo i pripoje ostrvo, jer su nas poznavali kao buntovan i nepobediv narod.

Možemo li govoriti o najskorijim napadima, na primer, pokušaj da se vrbuju mladi studenti i revolucionari na Kubi, ili o “mekom državnom udaru” u Venecueli, kao uvek, organizovanom od strane Vašingtona uz saučesništvo naših medija u Evropi?

AG: Nisu to novi napadi. Nastavljaju, koristeći novac, kao mehanizam za huškanje, naravno, prodaju se samo oni koji nemaju etiku. Treba biti svestan snage neprijatelja, kako je govorio Če, severno-američkom imperijalizmu ne treba verovati ni najmanje. Slučaj Venecuele je već druga stvar, najbolji izraz očaja, koliko ti ljudi nemaju etike. Možete li da zamislite šta znači izazvati požar u dečjoj bolnici? Može li se tu govoriti o ljudskim bićima? Za moj narod, život deteta je svetinja. Ne razumem i ne prihvatam ništa što dovodi u opasnost život jednog deteta i nemojte me postavljati ispred takvih osoba jer bih rizikovala da izgubim kontrolu…  

Kako Kubanci analiziraju izazivanje “arapskih proleća”, opoziciju u Siriji, itd?

AG: Kao prvo, možemo da pitamo bilo kog Evropljanina: kako bi se osećali ako bi se vojska bilo koje zemlje iz takozvanog trećeg sveta mešala u njihove unutrašnje stvari? Ako bi počele da im padaju sa neba bombe na stambene zgrade ili bolnice? Šta bi mislili o ljudima koji gledaju svakog dana užasne slike i koji nisu u stanju da zahtevaju od svojih vlada da prestanu da ekonomski podržavaju odgovorne za takav užas? Narodi su jedini u stanju da reše svoje unutrašnje konflikte, niko nema prava da utiče na njih. Naš Benito Huares je rekao: “Poštovati prava drugih znači mir”. Manipulacija našim životima i dezinformacije stvaraju zabunu medju ljudima. Poštovanje je ključno; možemo i moramo da živimo u miru.

Molimo Vas za pomoć. Ovde u Evropi smo izgubili vrednosti, toliko smo siromašni da nam je ostao samo novac. Če je govorio o stvaranju novog čoveka (6), o vrednostima ne od “metala”… Kako se stvara taj novi čovek na Kubi? Da li je moguće izdići se iznad okolnosti?

AG: Dragi prijatelji, kako je objasnio Če, novi čovek nikad neće biti dovršen proizvod, svaki put kada usavršimo društvo, moramo da budemo spremni da napredujemo kao ljudska bića, to je garancija da se može izmeniti ono što je potrebno. Na tom smo putu, na tome radimo.

Mnogo hvala kubanskom narodu koji sledi njegov primer, njegovu čast, ljubav i medjunarodnu solidarnost. Imamo toliko toga da naučimo!



*Član Nacionalne koordinacije švajcarsko-kubanskog društva

Aleida Gevara je doktor medicine, specijalista alergologije, radi u Pedijatrijskoj bolnici Viliam Soler u Havani. Izmedju ostalog, autor je dokumentanih filmova: Čaves, Venecuela i nova Latinska Amerika (2004.) i Prisutno odsustvo (2006.); PBZ: Seme nade (2008.), intervju Aleide Gevare Žoau Pedru Stedilu, nacionalnom lideru PBZ, Brazil; ćerka Aleide Marć i Ernesta Gevare. Direktor Centra za studije Če Gevara.

(2) Istoričar, esejista, filozof na Univerzitetu u Havani, director kubanskog časopisa Kritička misao. Preminuo 12. juna 2017. nekoliko sati nakon što je napisao poslednji omaž Fransoi Utaru.

(3) Fransoa Utar: cuba-si.ch/apres-le-capitalisme-quelles-alternatives-pourquoi-je-soutiens- lexperience-cubaine
(4) )  Legrandsoir.info/Entretien-avec-Frei-Betto-par-Andrea-Duffour.html/ (fr)
http://www.freibetto.org/ entrevistas/50-años-de-la-revolucion-cubana  (šp)


(5)  rts.ch/archives/tv/interview-du-che J.Dulmur, jedini intervju na francuskom, prevod na španski: cubadebate.cu/especiales/2017/06/16/entrevista-inedita-al-che-guevara-en-frances-1964

(6) Napisano od strane Ernesta Če Gevare, upućeno u vidu pisma 1965. pod nazivom “Socijalizam i čovek na Kubi”.



Prvo izdanje: Svet diplomatije, izdanje na španskom, oktobar 2017.