Naslovna Kontakt Dokumenta društva Obaveštenja Galerija Aktivnosti drustva Korisni linkovi Ambasada Kube Eurocuba
Powered by VipTek


HOZE MARTI  Obični stihovi   (I)    


  

 



Iskren sam čovek, rođen tamo

gde rastu palme modroliste,

i pred smrt svoju hoću samo

da prospem pesme iz čiste duše.


Odasvud idem pun gordosti

i prema svemu idem tamo;

umetnost sam u umetnosti,

među brdima – brdo samo.


Znam čudno ime trave klete

i šarnog cveća venac složen,

i obmane što smrću prete,

i nektar bola nataložen.


Videh u jednoj nevid-noći;

sve kaplje, kiši iznad mene

luč svetla čistog u samoći,

lepote neke božanstvene.


I video sam: rastu krila

lepoticama sa ramena,

a ruševina gde je bila:

leptir poleće sa kamena.


Čoveka gledah kako gine

sa oštrim nožem u slabini,

al’ ljubomorno čuva ime

one koja mu to učini.


Dva puta, kao sjaj što žari,

dušu ugledah jedno veče:

kad dušu pusti prosjak stari

i ona meni – „zbogom“ reče.


Zadrhtah jednom kraj vinograda,

kad moje dete, posred čela,

ujede ljuto i iznenada

jedna varvarka –mala pčela.


Sreća me preli preduboka,

još takvu radost nisam znao:

kad mi je sudija, suzna oka,

presudu smrtnu pročitao.



Uzdah se čuje povremeno

preko zemalja, preko mora;

ne, nije uzdah, to se sneno

moj sinak budi kad je zora.


Od draguljara bogatoga

ukradoh biser što mi sija:

ukradoh druga iskrenoga,

jer ljubav nije najvažnija.


I orla videh – hrabru pticu,

po plavom nebu vida ranu,

i zmiju – ljutu otrovnicu,

u jami svojoj otrovanu.


Znam dobro: kad svet sklopi oko

i bled posrne na meki sag,

u nemoj tami i duboko

zagrgoljiće potok blag.


Ruku, lovorom ukrašenu,

sreću i stravu što je znala,

stavih na zvezdu ugašenu,

kad je pred moja vrata pala.


Skriveno negde u dnu srca

jedan me bol ranjava sve:

što sin hrabrog plemena grca,

za narod živi, ćuti i mre.


Sve je lepo i sve se pamti:

muzika, razum i svitanja,

a sve je , kao i dijamanti,

crn ugalj bilo pre sijanja.


Znam – i neukom se pošta oda,

uz mnogo suza, hvalospeva;

i znam: na zemlji nema ploda

slađeg od onog sa grobova.


Ćutim jer znam: zato prvo

bacam svu pompu umetnosti,

vešam o jedno suvo drvo

mantiju tašte učenosti.



Share on Facebook Share on Twitter Share on Google Bookmarks