Naslovna Контакт Dokumenta društva Obaveštenja Galerija Aktivnosti drustva Korisni linkovi Ambasada Kube Eurocuba
Powered by VipTek
Share on Facebook Share on Twitter Share on Google Bookmarks


HOZE MARTI: Obični stihovi  (XLVI)


  

 


O prospi srce jade svoje

tamo gde više nema boli,

ponosno budi, ne dozvoli

da drugog peku rane tvoje.


Volim ti, pesmo, strofe duge,

jer kad mi grudi bol preplavi,

i kad su prazne od ljubavi,

ja s tobom delim svoje tuge.


Ti jade moje sve udomiš

u krilo meko od voljenja,

sve boli moga neljubljenja,

nemire, svađe, zlobe lomiš.


A da bih mirno, u prisoju,

radio samo dobro što je,

-ti mutiš istočnike svoje

onim što lomi dušu moju.


I da bih čvrsto pleo žice

po zemlji – hodom u čistoti:

ti padaš bleda u lepoti,

o pesmo, mila saputnice.


Život mi stremi nebu svome,

od sjaja zraka što ga sklopiš,

a ti mi tuge sve rastopiš

u miru nekom božanskome.


Potajno moje nemilosti:

da sve na tebi lečim muke,

oduzeće ti mirne luke

i tvoje krotke prirodnosti.


I kada ljute patnje moje

šibaju nežne tvoje grudi,

i krv se tvoja sva uzbudi:

-crveno-bledo se razdvoje.


Ko smrtnik ti si nekada bleda,

nekad u besu ucveljena,

a onda ječiš uhvaćena

u bolu što te svu razjeda.

Ja htedoh opet proklinjati,

nagovori me srce zlobno,

i zaboravu dati, kobno,

pesmu koja me uvek prati.


O pesmo, Bog nam gospodari,

što umrlima nebo nudi,

a nama dvoma neka sudi.

-ili spasenje nek podari.