Naslovna Контакт Dokumenta društva Obaveštenja Galerija Aktivnosti drustva Korisni linkovi Ambasada Kube Eurocuba
Powered by VipTek
Share on Facebook Share on Twitter Share on Google Bookmarks


HOZE MARTI  Obični stihovi   (I)    


  

 



Iskren sam čovek, rođen tamo

gde rastu palme modroliste,

i pred smrt svoju hoću samo

da prospem pesme iz čiste duše.


Odasvud idem pun gordosti

i prema svemu idem tamo;

umetnost sam u umetnosti,

među brdima – brdo samo.


Znam čudno ime trave klete

i šarnog cveća venac složen,

i obmane što smrću prete,

i nektar bola nataložen.


Videh u jednoj nevid-noći;

sve kaplje, kiši iznad mene

luč svetla čistog u samoći,

lepote neke božanstvene.


I video sam: rastu krila

lepoticama sa ramena,

a ruševina gde je bila:

leptir poleće sa kamena.


Čoveka gledah kako gine

sa oštrim nožem u slabini,

al’ ljubomorno čuva ime

one koja mu to učini.


Dva puta, kao sjaj što žari,

dušu ugledah jedno veče:

kad dušu pusti prosjak stari

i ona meni – „zbogom“ reče.


Zadrhtah jednom kraj vinograda,

kad moje dete, posred čela,

ujede ljuto i iznenada

jedna varvarka –mala pčela.


Sreća me preli preduboka,

još takvu radost nisam znao:

kad mi je sudija, suzna oka,

presudu smrtnu pročitao.



Uzdah se čuje povremeno

preko zemalja, preko mora;

ne, nije uzdah, to se sneno

moj sinak budi kad je zora.


Od draguljara bogatoga

ukradoh biser što mi sija:

ukradoh druga iskrenoga,

jer ljubav nije najvažnija.


I orla videh – hrabru pticu,

po plavom nebu vida ranu,

i zmiju – ljutu otrovnicu,

u jami svojoj otrovanu.


Znam dobro: kad svet sklopi oko

i bled posrne na meki sag,

u nemoj tami i duboko

zagrgoljiće potok blag.


Ruku, lovorom ukrašenu,

sreću i stravu što je znala,

stavih na zvezdu ugašenu,

kad je pred moja vrata pala.


Skriveno negde u dnu srca

jedan me bol ranjava sve:

što sin hrabrog plemena grca,

za narod živi, ćuti i mre.


Sve je lepo i sve se pamti:

muzika, razum i svitanja,

a sve je , kao i dijamanti,

crn ugalj bilo pre sijanja.


Znam – i neukom se pošta oda,

uz mnogo suza, hvalospeva;

i znam: na zemlji nema ploda

slađeg od onog sa grobova.


Ćutim jer znam: zato prvo

bacam svu pompu umetnosti,

vešam o jedno suvo drvo

mantiju tašte učenosti.